Otvoreni pristup, odnosno diseminiranje naučnih informacija besplatno, na internetu, donosi korist istraživačima, njihovim institucijama i donatorima, kao i široj javnosti. To se ne ostvaruje bez troškova, ali suštinski je važno da troškovi ne budu na teret čitalaca.
Zašto je otvoreni pristup neophodan?
Procenjuje se da ima oko 30.000 recenziranih časopisa, koji godišnje objave oko tri miliona članaka. Univerzitetske biblioteke pretplaćuju se na onoliko časopisa koliko to njihove mogućnosti dopuštaju, ali čak i najbogatije biblioteke moge da plate pristup samo jednom delu ukupne mase časopisa.
Internet omogućava istraživačima da rezultate svojih istraživanja učine dostupnim svima, bilo gde, u bilo kom trenutku. Kako su u časopisima koji počivaju na sistemu pretplate za čitanje izdavači najčešće i vlasnici prava nad člancima u časopisima koje objavljuju (zato autori ta prava prenose na izdavače), oni strogo kontrolišu šta se sa tim člancima može raditi. Svako ko želi da čita članke mora da plati kako bi im pristupio. Svako ko želi da koristi članke (npr. da ih ponovo objavi, prevede, ili objavi neku ilustraciju iz članka) mora za to da dobije odobrenje od izdavača.
Iako mnogi istraživači mogu da pristupe časopisima koji su im potrebni preko biblioteke institucije u kojoj rade, pa smatraju da je pristup besplatan, to nije tako. Institucija često učestvuje u dugotrajnim pregovorima o ceni licence za pristup, a korišćenje sadržaja je ograničeno. Tradicionalni model akademskog izdavaštva je zastareo i pripada eri štampe. Internet nudi priliku da se primene bolja rešenja kako bi se naučna komunikacija prilagodila eri interneta.
Šta je otvoreni pristup?
Otvoreni pristup znači učiniti naučnu literaturu dostupnom na internetu. Budimpeštanska inicijativa za otvoreni pristup definiše otvoreni pristup na sledeći način:
„Pod otvorenim pristupom literaturi podrazumevamo njenu slobodnu dostupnost na javnom internetu, tako da korisnici mogu da čitaju, preuzimaju, kopiraju, distribuiraju, štampaju, pretražuju ili uspostavljaju linkove ka punom tekstu ovih članaka, pretražuju ih uz pomoć internet robota za potrebe indeksiranja, unose ih u formi podataka u softver, ili ih koriste u bilo koje druge zakonite svrhe, bez finansijskih, pravnih ili tehničkih barijera, osim onih koje su neraskidivo povezane sa pristupom internetu."
Postoje dva glavna načina ostvarivanja otvorenog pristupa istraživanjima:
- Istraživač može da deponuje kopiju svakog članka u repozitorijum otvorenog pristupa (samoarhiviranje);
- Istraživač može da objavljuje članke u časopisima koji su u otvorenom pristupu.
Koje su prednosti otvorenog pristupa?
Otvoreni pristup povećava brzinu, efikasnost i delotvornost istraživanja zato što istraživači više ne moraju da troše vreme na traženje radova na koje njihova biblioteka nije pretplaćena ili istraživanja za koja nisu znali zato što nemaju pristup pravim časopisima.
Otvoreni pristup povećava i vidljivost, iskorišćenost i uticaj istraživanja i omogućava I akterima izvan sfere nauke da koriste rezultate istraživanja.
Kakva infrastruktura je potrebna da bi se ostvario otvoreni pristup?
Otvoreni pristup se može obezbediti posredstvom otvorenih repozitorjuma ili putem časopisa u otvorenom pristupu. Većina naučnoistraživačkih institucija ima repozitorijum, a postoji i veliki broj tematskih repozitorijuma, kao što je Europe PubMed Central. Ovi repozitorijumi počivaju na istim osnovnim tehničkim standardima, formirajući interoperabilnu mrežu besplatno dostupnih naučnih informacija. Internet pretraživači ih indeksiraju tako da se prostim pretraživanjem interneta pronalaze članci relevantni za čitaoce.
OpenDOAR je registar repozitorijuma iz celog sveta.
Krovna organizacija, COAR (Confederation of Open Repositories), koordinira i podržava repozitorijume širom sveta.
Mnogi časopisi u otvorenom pristupu imaju međunarodni karakter. U registru časopisa u otvorenom pristupu Directory of Open Access Journals može se naći preko 15000 časopisa iz celog sveta. Većina ne naplaćuje troškove objavljivanja.
Šta znači zeleno, a šta zlatno?
„Zeleni“ otvoreni pristup podrazumeva samoarhiviranje. Istraživač odlučuje da rezultate svojih istraživanja deponuje u izabrani repozitorijum koji je u otvorenom pristupu, što znači da svako ima pristup i da se materijali koji se u njemu nalaze slobodno mogu pogledati i preuzeti. Da biste pristupili sadržaju ovih arhiva, možete koristiti Gugl, Gugl akademik ili druge pretraživače. Ovi pretraživači sistematski prikupljaju sadržaj arhiva širom sveta, formirajući bazu podataka rezultata tekućih istraživanja na globalnom nivou. Ima mnogo varijanti samoarhiviranja i one zavise od tipa licence pod kojom autori objavljuju svoje radove i prava na članke koja zadržavaju izdavači. Autorima je obično dozvoljeno da arhiviraju finalnu verziju članka pre objavljivanja u izabranm časopisu.
„Zlatni“ otvoreni pristup znači da autor objavljuje rad u publikaciji koja je dostupna u režimu otvorenog pristupa. Čitaoci ne plaćaju pristup publikaciji, nego troškove (poznate kao troškovi obrade članka) snosi autor, ili se isti uopšte ne naplaćuju zato što se pokrivaju uz pomoć sponzorstva, subvencija ili reklama. Članci se recenziraju na isti način kao u tradicionalnom izdavaštvu, osim što su objavljeni radovi besplatno dostupni javnosti, bez potrebe za pretplatom.
U upotrebi je i termin, „hibridni otvoreni pristup“, koji se odnosi na posebnu podvrstu zlatnog otvorenog pristupa. Ovim terminom obuhvaćeni su radovi koji se objavljuju u časopisima za koje se plaća pretplata, a nalaze se u režimu otvorenog pristupa zato što su za njih plaćeni troškovi publikovanja.
Ukratko
- Literatura u otvorenom pristupu je digitalna, dostupna na internetu, besplatna i oslobođena od većine ograničenja koja nameću autorska prava i licence. Ona omogućava da se rezultati istraživanja lakše pronađu, preuzimaju, kopiraju, dele, višekratno koriste, pretražuju, pronalaze uz pomoć internet robota, analiziraju i čuvaju.
- Od toga svi imaju koristi, unutar akademskog sveta i izvan njega – istraživači, nastavnici, studenti, bibliotekari, lekari, pacijenti, novinari, neprofitne organizacije, poslovne firme, kreatori politike, birači i radoznali umovi. Otvoreni pristup podstiče otkrića, pospešuje akademsku strogost i raspravu, i maksimalno uvećava povraćaj investicija u istraživanje.
- Ubrzavajući istraživanja, otvoreni pristup ubrzava i razvoj svih onih dobrobiti koje zavise od istraživanja, od novih lekova i korisnih tehnologija do odlučivanja zasnovanog na informacijama, rešavanja problema i boljih politika.
Izvod iz dokumenta: Meg Hunt and Alma Swan, Briefing paper: Open Access, 2015, http://www.pasteur4oa.eu/resources/135#.YTFLNM_RaUl